Домови инжењера

О Савезу

Од самог почетка деловања и првих састанака Техничарске дружине, одржаваних у тадашњој Великој школи, појавила се потреба да инжењери имају своје место ради сталног окупљања и које би омогућило адекватно планирање и реализацију свих активности.

Чланови Удружења инжењера и архитеката Београда, после састанка на коме је одлучено да се изгради нови Дом у улици Кнеза Милоша бр.7 (1920. године)
Чланови Удружења инжењера и архитеката Београда, после састанка на коме је одлучено да се изгради нови Дом у улици Кнеза Милоша бр.7 (1920. године)

Конкретне активности на изградњи Дома инжењера започеле су још давне 1893. године, када је основан Фонд за његово подизање. За изградњу Дома, чланови Удружења српских инжењера и архитеката су поред редовне чланарине уплаћивали и добровољне прилоге.

Године 1911. донета је одлука да се Дом сагради у наредне четири године, до прославе годишњице Удружења (1915). Ратови, прво Балкански, а затим I светски, омели су извршење ове одлуке, али се одмах по ослобођењу и уједињењу наставило са радом на изградњи.

На свечаној седници Секције инжењера Београда, одржаној 23. фебруара 1920. године, образован је стални Одбор за изградњу Дома, који је већ следеће године купио имање у тадашњој Улици Милоша великог бр. 7.  Управни одбор се задужио у банци, а 1. марта 1921. године расписан је и проглас члановима Секције Београд у коме су замољени за упис зајма. Из средстава зајма је успешно исплаћен кредит, подигнут за куповину имања.

Свечаност приликом постављања камена темељца и почетка градње Дома ИТ Србије (1933. године)
Свечаност приликом постављања камена темељца и почетка градње Дома ИТ Србије (1933. године)

Коначна одлука о зидању Дома донета је марта 1933. године, када је Управа Секције Београд расписала конкурс за архитектонско решење. На конкурсу је прва награда додељена београдском архитекти Миши Манојловић, чиме је стекао право за израду главног пројекта и његову реализацију.

Свечано полагање камена темељца извршено је 10. септембра 1933. године Зграда је завршена 15. октобра 1934. године, изузев ентеријера приземља и сутерена, који су завршени наредног пролећа. Коаутор првонаграђеног пројекта је највероватније био архитекта Исак Азриел, који је са Мишом Манојловићем имао заједнички атеље. Накнадно дорађен пројекат главне фасаде зграде претпоставља се да је урадио Драгиша Брашован.

Зграда Дома инжењера непосредно по изградњи
Зграда Дома инжењера непосредно по изградњи

На реализацији пројекта и прикупљању средстава за изградњу Дома били су ангажовани сви чланови УЈИА Секције Београд. Средства су обезбеђена подизањем дугорочног хипотекарног зајма код Државне хипотекарне банке, прилозима чланова, издавањем обвезница и широком акцијом прикупљања донација у новцу и грађевинском материјалу, од великог броја индустријских и занатских фирми са територије целе Југославије. Поред тога, велики број еминентних чланова Удружења је волонтерским радом и ангажовањем допринео реализацији целог пројекта.

Дом инжењера Србије је, имајући у виду архитектонско и пројектно решење и значај ове зграде у централној зони Београда, проглашен за здање од посебног интереса и налази се под заштитом државе.

Зграде домова инжењера данас
Зграде домова инжењера данас

Поред Дома ижењера Србије, 1957. године почела је припема и за изградњу федералног Дома инжењера и техничара, сада Дома инжењера „Никола Тесла“. Године 1961. урађен је коначни пројектни задатак, а у предузећу „Пројектбиро“, под руководством архитекте Радивоја Томића, урађен је и пројекат. Комплекс од две спојене зграде, означене као фаза А и фаза Б, изграђен је у периоду од 1966. до 1969. године.

Одлуком Скупштине Савеза инжењера и техничара Србије од 3. фебруара 2006. године, а поводом 150 година од рођења Николе Тесле, првог почасног члана Удружења инжењера Србије, овај Дом носи назив „Дом инжењера Никола Тесла“.

Данас се у Домовима инжењера налазе и обављају своје активности и СИТС и његове бројне колективне чланице. Домови су, управо у складу са замислима својих градитеља, постали права места окупљања техничке интелигенције, организовања и одржавања бројних скупова, семинара, конференција, предавања, презентација, развијене издавачке делатности.